Stručni ispit za lice za bezbednost i zdravlje na radu (BZR): Kompletan vodič kroz pripremu, polaganje i novine

Polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastí. Ispit je obiman, zahteva temeljnu pripremu, a usled predstojećih izmena zakona, postavlja se i mnogo pitanja o budućnosti ovog zanimanja. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži sveobuhvatan uvid u proces pripreme, sam ispit, kao i najnovije informacije o promenama koje nas očekuju, na osnovu razmene iskustava i pitanja budućih i sadašnjih kolega.

Šta vas čeka na ispitu? Struktura i sadržaj

Stručni ispit za lice za BZR podeljen je u četiri glavna dela koji se polažu u jednom danu. Proces traje nekoliko sati, a organizacija je stroga, mada ispitivači prema iskazima prolaznika pokazuju razumevanje i spremnost da pomognu ukoliko kandidat pokazuje osnovno znanje.

1. Opšti deo: Međunarodni i domaći pravni izvori

Prvi deo ispita obuhvata pitanja iz međunarodnog prava (konvencije MORA, revidirana Evropska socijalna povelja, direktiva 89/391/EEC) i domaćeg zakonodavstva iz oblasti rada, zdravstva i socijalne zaštite. Ovo uključuje Zakon o radu, Zakon o BZR, Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pitanja su često opšteg karaktera, poput: "Kako se regulišu prava i obaveze iz radnog odnosa?" ili "Koja su prava naših državljana prilikom zapošljavanja u zemljama EU?". Za ovaj deo dovoljno je dobro iščitati gradivo i razumeti suštinu, jer ispitivači traže ključne pojmove, a ne nužno bukvalno citiranje propisa.

2. Pismeni deo: Procena rizika za konkretno radno mesto

Ovaj deo kandidati smatraju jednim od izazovnijih. Dobijate radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškarski vozač, krojac) i u roku od dva sata morate sastaviti kompletan akt procene rizika. Ključno je prepoznati da li je radno mesto sa povećanim rizikom (što najčešće zavisi od rada na visini, u dubini, sa opasnim materijama ili mašinama). Morate opisati posao, navesti sve relevantne opasnosti i štetnosti, primeniti odabranu metodu za procenu (npr. Kinney metoda je često korišćena i preporučena), predložiti preventivne mere i doneti zaključak. Na ispitu se dobija lista opasnosti i štetnosti, a korišćenje lične literature nije dozvoljeno, stoga je neophodno vežbati ovaj deo kod kuće na različitim primerima.

3. i 4. Usmeni deo: Procena rizika i Pravilnici

Posle pismenog, sledi usmena odbrana procene rizika, obično pred članom komisije (često je to Marina Furtula). Ovdje se proverava da li razumete postupak i logiku iza vašeg pisanog rada. Zatim sledi deo sa praktičnim pravilnicima, koji se smatra najobimnijim. Izvlačite kombinaciju od tri pitanja iz brojnih pravilnika o buci, vibracijama, mašinama, gradilištima, azbestu, biološkim štetnostima, itd. Ovde se zaista traži detaljno znanje: definicije, granične i akcione vrednosti, mere zaštite, sadržaj dokumentacije. Posebnu pažnju treba obratiti na brojčane vrednosti (npr. granična vrednost za buku je 85 dB(A), donja akciona 80 dB(A)) i na ključne dokumente kao što su deklaracija o usaglašenosti mašine, tehnička dokumentacija ili stručni nalaz o ispitivanju uslova radne okoline.

Kako se pripremiti? Iskustva i saveti polaznika

Priprema za ispit zahteva sistematičan rad i vreme. Većina kandidata se priprema 2-3 meseca, uz redovno učenje. Ključni resursi su:

• Zvanični propisi: Sve potrebne zakone, uredbe i pravilnike možete preuzeti sa sajta Ministarstva rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja. Ovo je osnovni izvor.
• Priručnici i skripte: Na tržištu postoje priručnici (npr. izdavača TehPro ili Međunarodnog instituta iz Novog Sada) koji sumiraju gradivo. Međutim, važno je proveriti da li su ažurirani, jer se propisi često menjaju (npr. pravilnici o buci i vibracijama su izmenjeni 2019., a uveden je novi pravilnik o prvoj pomoći). Razmena skripti među kandidatima je česta, ali oprez - uvek proverite informacije sa zvaničnim izvorima.
• Vežbanje procene rizika: Nema alternative - morate vežbati. Pokušajte da nađete gotove primere ili radite procene za različita zanimanja iz vašeg okruženja. Fokusirajte se na formu: opis posla, opasnosti/štetnosti, procena (matrica rizika), mere, zaključak.
• Kurs ili konsultacije: Iako nisu obavezni, kursevi (koji koštaju i po 27.000 dinara) mogu biti od pomoći, naročito onima koji nisu iz struke. Pomažu u sistematizaciji ogromne količine informacija i razjašnjavanju nejasnoća. Međutim, mnogi su položili ispit i samostalnom pripremom.

Najčešći savet od onih koji su položili glasi: "Ne paničite, ispitivači su korektni i žele da vas prođu ako pokažete da znate suštinu. Počnite da učite na vreme, posebnu pažnju posvetite pravilnicima i brojkama. Izađite na ispit čak i ako niste 100% spremni - iskustvo iz prvog izlaska je neprocenjivo."

Najava velikih promena: Novi zakon i uslovi za licencu

Jedna od najaktuelnijih tema u zajednici jeste nacrt novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Prema njemu, dolazi do značajnih promena u pogledu uslova za obavljanje poslova.

Trenutno, za polaganje ispita i rad nije obavezno visoko obrazovanje u određenoj oblasti. Međutim, novi predlog zakona uvodi podelu na savetnika i saradnika za BZR, pri čemu bi za poziciju savetnika bilo neophodno visoko obrazovanje stečeno u okviru tehničko-tehnoloških nauka (minimum 240 ESPB bodova). Ovo izaziva zabrinutost kod mnogih postojećih lica za BZR koji nemaju takav tip diplome.

Ipak, u predlogu se navodi i prelazni period. Lica koja već rade u oblasti i imaju položen stručni ispit i minimum pet godina iskustva neće morati da ispunjavaju uslov o tehničkom fakultetu. Ovo je ključna informacija za sve koji su već u sistemu.

Licenca, obnavljanje i sistem bodovanja (CPD)

Pored samog ispita, važna novina je uvođenje obavezne licence za rad. Licenca se izdaje na pet godina, a za njeno dobijanje prvi put neophodno je položen stručni ispit, odgovarajuće obrazovanje i iskustvo. Nakon isteka roka, licenca se obnavlja.

Uslov za obnavljanje licence biće sistem stalnog stručnog usavršavanja (CPD - Continuing Professional Development). U toku petogodišnjeg perioda, neophodno je skupiti određeni broj bodova kroz učešće na odobrenim edukacijama, seminarima, konferencijama ili stručnim kursevima iz oblasti BZR. Dokaz o prikupljenim bodovima podnosi se prilikom zahteva za obnovu licence. Ovo podiže standarde struke i obezbeđuje kontinuirano ažuriranje znanja.

Ovaj sistem još uvek nije detaljno regulisan, ali je jasno da će biti obavezan za sve koji žele da nastave da rade u profesiji.

Česta pitanja i nedoumice (FAQ)

Da li mogu da polažem ispit ako nemam tehnički fakultet?

Trenutno - da. Za polaganje stručnog ispita pod važećim propisima nije uslovljen tip diplome. Međutim, budućnost - zavisi. Ako novi zakon bude usvojen u predloženom obliku, za nove kandidate će verovatno postojati uslov. Stoga, oni koji nemaju tehničku diplomu, a žele da se bave ovim poslom, imaju motivaciju da što pre polažu ispit i steknu iskustvo kako bi mogli da se oslone na klauzulu o prelaznim odredbama (5 godina iskustva).

Koliko se čeka na termin za polaganje?

Obično se čeka oko 2 meseca od prijave do poziva za polaganje. Prijava se podnosi putem obrazaca i dostavlja se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Polaganja su organizovana najčešće jednom mesečno, vikendom. U uslovima pandemije, grupe su manje, a mere zaštite (maske, rukavice, distanca) su obavezne.

Šta ako padnem deo ispita?

Ako položite opšti deo (međunarodno i domaće zakonodavstvo) i pismeni deo (procena rizika), a padnete posebni deo (usmeni ispit iz procene i pravilnika), sledeći put polažete i plaćate samo taj deo ispita (70% od pune cene). Ovo olakšava pripremu za naredni pokušaj.

Koja radna mesta su sa povećanim rizikom?

To su mesta gde postoji povećana verovatnoća ili težina posledica povrede ili oboljenja. Tipični primeri uključuju sva zanimanja sa radom na visini (zidari, tesari, dimničari), u dubini (jamski radnici, rad u kesonima), sa eksplozivom, elektroenergetskim postrojenjima pod naponom, opasnim hemikalijama (kancerogeni, mutageni) ili bučnim mašinama. U proceni rizika je ključno dobro proanalizati opasnosti i pravilno zaključiti da li je rizik povećan ili ne.

Da li je moguće raditi kao lice za BZR u inostranstvu sa našom licencom?

Naša licenca i znanje su tek osnova. Propisi i standardi u zemljama EU su mnogo detailjniji, obimniji i stroži. Za rad u inostranstvu neophodno je dodatno usavršavanje, upoznavanje sa lokalnim zakonima i često polaganje dodatnih ispita. Međutim, osnovno znanje stečeno kod nas može biti dobra polazna tačka.

Zaključak: Izazov koji vredi

Polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste izazov zbog obima gradiva i zahteva za praktičnim znanjem. Međutim, to je neophodan korak ka profesionalizaciji ove ključne funkcije, čiji je cilj očuvanje života i zdravlja ljudi na radnom mestu. Predstojeće promene zakona, iako izazivaju neizvesnost, teže ka podizanju standarda i jasnijem definisanju kompetencija.

Najvažniji savet za sve kandidate je da počnu na vreme, koriste zvanične izvore, vežbaju procenu rizika i ne odustaju. Razmena iskustava, kao što je vidljiva na forumima, pokazuje da je zajednica spremna da pomaže, a prolazak kroz is