Borba sa problemima kože i stresom - Ispovest

Uvod

Život je pun izazova, a ponekad se čini da su neki od njih previše teški za nositi. Ova ispovest govori o borbi sa problemima kože, stresom i depresijom, kao i o tome kako pronaći snagu da se suočimo sa svakodnevnim izazovima.

Stres i problemi sa kožom

Poslednjih par dana sam bila pod velikim stresom. Radila sam na nekom projektu, a sutra krećem na fakultet. Sve to je dovelo do toga da sam ponovo počela da čačkam lice, nakon dužeg vremena. Sada se krijem iza slojeva korektora i pudera, a pomisao na sve obaveze koje me čekaju sledeće nedelje me čini nesrećnom. Moram da apliciram za posao gde se itekako gleda fizički izgled, a ja sam u haosu. Strah me hvata da će se stvari opet oteti kontroli, kao nekad, i da ću se ponovo zatvoriti u kući.

Poseta lekarima i strah od depresije

Sutra idem kod endokrinologa. Držite mi palčeve da me ne otkače i da mi zakazu analizu hormona. Prekosutra imam piling, pa mi opet držite palčeve da bude jači i efikasniji od prošlog. Strah od povratka u depresiju vremenom se smanjuje, iako ima perioda kada je jak. Oni prođu, samo napred, lagano, polako. Nećeš se vratiti u depresiju. Ali, pogrešila sam. Moje stanje je lošije jer treba da krenu predavanja, a muka me hvata.

Komentari drugih i uticaj na samopouzdanje

Pre neki dan sam otišla kod drugarice da popričamo, i ona nije mogla da ne pomene opet moju kožu. Sada kada mi je lice čistije nego ranije, svi to moraju da mi stave do znanja, kao da ja nemam oči. Bilo čista ili problematična, moja koža će uvek biti predmet razmatranja do kraja mog života. Naći će se neko i za 50 godina da priča o tome kako sam u srednjoj školi, pa i na fakultetu, imala jako problematično lice. Meni ne prijaju komplimenti da mi se koža isčistila, jer to nije uvek objektivno. Nekad stavim gomilu pudera i prikrijem pravo stanje, a nekad je zaista bolja. Ali ne razumem zašto sve treba komentarisati. Ja sam se baš iznervirala i imala sam drzak komentar da je i red da mi se očisti koža posle skoro 13 godina od prve bubuljice.

Borba sa samopouzdanjem

Neki ljudi su odvratni i bezobzirni. Danas nisam otišla kod drugarice na rođendan zbog lica. Lepo sam joj sve objasnila, a i da nisam, trebala bi da me razume jer zna sve detalje i često pričam sa njom i poveravam joj se u vezi svog lica. Zna da mi obrazi buknu posle samo sat vremena pod puderom i da ne mogu nigde da idem. Ali ipak se naljutila i sad neće da priča sa mnom. Razumem je, ali mora i ona mene da razume. Baš se bedno osećam.

Podrška i saveti

Ljudi umeju da budu strašno nekulturni i vole da guraju nos tamo gde ne treba. Meni je jednom baba na sred ulice držala govor kako mi je lice katastrofa i kako je to zato što pušim. Što nije proverila sama. Prosto mi je došlo da je koliko sam bila besna. Naravno da sam joj odgovorila, posle toga se samo okrenula i otišla. Iako imam bubuljice na licu, ne dam ljudima da mi to govore, pogotovo ne nekim strancima koji svoje frustracije pokušavaju da izleče na meni. Samo glavu gore i hrabro. Ne dajte ljudima da vas nateraju da se osećate kao da ste deformisani, jer niste.

Zaključak

Borba sa problemima kože i stresom je teška, ali nije nemoguća. Važno je pronaći podršku, bilo da su to prijatelji, porodica ili stručnjaci. Nemojte dopustiti da komentari drugih utiču na vaše samopouzdanje. Svako od nas ima svoje borbe, ali zajedno možemo biti jači. Samo napred, polako, korak po korak.